Privrženost koja se nije mogla izbeći
Sve što ja želim sada je da spustim glavu na tvoje grudi i uživam slušajući samo tvoje disanje i otkucaje srca. Da se priljubim uz tebe. Da budeš moj spas i moj zaklon od grmljavine. Ne volim buku. Zato i želim da te navučem na sebe i čujem samo Dum, dum... Tako je, u tebi nalazim sve što hrani moje potrebe. Savršenstvo tvog bića polako postaje moj ideal, ličnu predstavu raja i dugo traženog mira. Pružam ruke da dosegnem do tebe. Nasmej se jednom za mene! Sada si blizu, trudim se da tako ostane. Obgrljavam te jako, jako, stežem te uz sebe znajući da si ti jedno jako biće koje će to izdržati. Neće ti se previše dopasti, ali ti se nećeš braniti. Ti znaš šta meni predstavljaš i do kraja, ako ne i posle njega, i dalje ćeš znati. Gledaš moju ruku kako polako klizi od tvojih grudi sve do vrata i lica. U tvojim očima ja pronalazim bunar želja, sve što mogu da zaželim je tu, oči govore, govore mnogo reči koje nisam u stanju da sklopim u rečenicu jer prave vrtlog emocija u meni... Oštro ću te pogledati, ali ćeš znati da je to čista emocija. Pritisak će nadvladati tvoje suzdržavanje. I konačno, ti ćeš urliknuti da si samo moj.